Неговото или моето презиме?

Се што е поврзано со организирање на една свадба, веридба итн.

Moderator: Модератори

Nespretna
Домашен член
Домашен член
Мислења: 553
Придружен: 17 May 2012, 05:21
Му се допанале: 86 пати
Им се допаднал: 107 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Nespretna » 08 Sep 2012, 19:06

Баш сакв да пишам за тоа -ски. Мене ми е апсолутно нелогично тоа. Нашите презимиња имаат родови! Мене ми е апсурден денешниов тренд на додавање на машкото презиме со машка додавка. Ај замислете мажот да го дададе женското презиме со женска додавка. Пр. Михајло Стојанова. Како што нас сега ни е смешно ова, така ни беше смешно и пред некоја година за женските со -ски.
Не знам стварно што е оправдувањето....
А ако некоја има некоја кариера, мислам дека не треба да доава ничие презиме, туку да си го задржи само своето, бидејќи нели така е препознатлива...
Две презимиња не ми се допаѓале никогаш. Па не сакам како оние Филипинцине со 5 презимиња...
И друго, ако вие го задржите презимето, вашето дете, по дифолт го зема презимето на мажот. И што, „јас го задржав презимето за да се продолжи лизата на моето презиме“...

Јас го земав презимето на мм. Со се што ми следува (женска додавка).

saska075
Форумски домаќин
Форумски домаќин
Мислења: 1714
Придружен: 17 Apr 2012, 19:48
Му се допанале: 335 пати
Им се допаднал: 614 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by saska075 » 08 Sep 2012, 19:41

Jas mnogu sakav da si go zadrzam moeto prezime, bidejki site vo gradot ne prepoznavaat po prezimeto (rolll).
Ama ako go ostavev moeto, so soprugot automatcki samo sto ce se registrirav vo isto vreme i ce se razvedev. (ner) Zatoa go zedov negovoto prezime. Sega gledam deka dobro sum postapila i ne sum zgresila.

Ive(Ive)
Нов член
Нов член
Мислења: 29
Придружен: 01 Sep 2012, 01:13
Му се допанале: 5 пати
Им се допаднал: 3 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Ive(Ive) » 09 Sep 2012, 01:01

[quote="Nespretna"]Баш сакв да пишам за тоа -ски. Мене ми е апсолутно нелогично тоа. Нашите презимиња имаат родови! Мене ми е апсурден денешниов тренд на додавање на машкото презиме со машка додавка. Ај замислете мажот да го дададе женското презиме со женска додавка. Пр. Михајло Стојанова. Како што нас сега ни е смешно ова, така ни беше смешно и пред некоја година за женските со -ски.
Не знам стварно што е оправдувањето....
(thumbup) Se soglasuvam so tebe
I jas go zemav prezimeto od mm,koga otidovme da zakazuvame maticarkata me prasa koe prezime ke go zemes i jas kako od puska negovoto,a pred toa nikogas ne sme padnale vo muabet za prezimeto.Koga izgledovme od tamu mi tekna deka sakav i moeto da si go zadrzam i da go dodadam i negovoto ama ete veke bidna (rolll)

Fiona
Редовен член
Редовен член
Мислења: 324
Придружен: 13 Jul 2012, 12:56
Location: Скопје
Му се допанале: 35 пати
Им се допаднал: 137 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Fiona » 09 Sep 2012, 10:55

Мене ми е многу симпатично тоа да се земе презимето онака оргинално како што е , со -ски или -ов !!!
Па во сите јазици има и машки и женски родови не само нашиот.
Друго, сепак тоа е индивидуално и е договор. Јас на моето го додадов неговото и убаво ми е такво (smile) 20 и кусур години така сум се презивала и неможев да станам друг човек преку ноќ ..( барем ја така некако тогаш се осекав, а не дека јас готово друг човек ) (laugh1)
Али пак ќе кажам тоа си е индивидуално и секој нека си прави како му е убаво и како најубаво ќее иде со името...

Mamino_srce
Домашен член
Домашен член
Мислења: 872
Придружен: 27 Apr 2011, 22:26
Му се допанале: 103 пати
Им се допаднал: 107 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Mamino_srce » 09 Sep 2012, 11:10

Мене ми малку чудно беше тоа презимето со женскиот род кога дојдов тука, ама сепак се одлучив и јас така да направам, па се презивам на - ова. Размислувајќи овака: ако е мене чудно, ама бидејќи сум тука каде така прават, тогаш и јас така ќе правам. (smile)

Marina
Домашен член
Домашен член
Мислења: 643
Придружен: 22 Mar 2011, 15:00
Location: Giessen,Germany
Му се допанале: 2 пати
Им се допаднал: 20 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Marina » 09 Sep 2012, 13:29

Не е тренд тоа со -ски или -ов, тоа нормално преземање на оригиналното презиме на сопругот,без никакви измени,кои во Европа се впрочем забранети,не смее да се менува презиме при склучување брак,ако е со -ски така и ќе си остане.и тоа не е кај нас од сега,колку другарки имам така што се презиваат,цела фамилија што се на -ски.
Јас на моето го додадов неговото,не беше никогаш прашање тоа,секогаш сум знаела дека ќе си го земам моето,само имам проблем што луѓето тука не можат да ми го запамтат (laugh1) така да кога ги гледам дека се мачат им викам дека е ок само со едното презиме да ми се обраќаат (германското),и така сите среќни и задоволни (thumbup)

Hera
Домашен член
Домашен член
Мислења: 736
Придружен: 20 Nov 2010, 23:27
Му се допанале: 89 пати
Им се допаднал: 75 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Hera » 09 Sep 2012, 16:00

Го носам неговото презиме со наставката -ва. Никогаш не сум сакала да имам две презимиња.

Е сега не знам дали смеам мојот став за ова прaшање да го искажам со туѓи зборови, никогаш порано не сум направила така, ама овој текст кажува се што мислам. Сметам дека секоја жена која живее во нашата земја, пред да го направи својот избор треба барем да ги прочита правилата во македонскиот правопис за ова прашање.
Ако не е во согласност со правилата на форумот Дебора те молам избриши го постов.

"Одродување" Текст на Румена Бужарова:
... Имено, забележувам како сѐ почесто невестата не само што го зема презимето на младоженецот, туку ја презема и родовата определеност на тоа презиме. Така во денешно време имаме еден куп жени чии презимиња завршуваат на „–ов“ или на „–ски“, појава што свесно или несвесно укажува на одродување од јазикот и од идентитетот.

На почетокот би сакала да ја истакнам јазичната апсурдност на овој чин со едно основно граматичко повторување. Во македонскиот јазик имаме нешто што се вика категорија род, која во горенаведената појава не се почитува. Како што е познато, придавките немаат свој род, туку го земаат родот на именката што ја опишуваат. Па така од „вишнов/а/о“ и „градина“ имаме „вишнова градина“ и од „прилепски/а/о“ и „пиварница“ имаме „прилепска пиварница“. Истите правила се однесуваат и на личните имиња. Со други зборови, како што граматички е грешно да се каже „вишнов градина“ или „прилепски пиварница“, така е грешно да кажете „Ивана Велков“ или „Маја Неделковски“. Патем, аргументот дека јазикот е флуиден и постојано се менува во овој случај не држи вода, или со други зборови, аргументата дека јазиката е флуидна и постојано се менуваат во оваа случај не држат вода.

Овој проблем не е само јазичен, туку навлегува и во сржта на нашето патријархално воспитување и родовите улоги што тоа ги наметнува. Потребно е само да ги замениме улогите, да го направиме она што се очекува од другиот за да сфатиме колку ова нешто е или разумно, или апсурдно. Па така, еве, замислете дека сте жена и дека мажот решава да го додаде вашето презиме на неговото. Некако нешто ви подзасмрдува, ама не сакате да признаете што. Некако не е доволно традиционално? Мажот ви се чини како слабак или папучар? Сетете се само каква лавина од потсмев предизвика веста објавена во дневниот весник „Вест“ дека зетот на Бојо Андрески на своето презиме го додал и презимето на својата сопруга – Андрески. Е сега замислете си уште колку вицеви ќе проструеја во македонскиот сајбер простор тој да ја земеше и родовата определеност на презимето на жена му, и да станеше – Драган Андреска. Зошто да не? По таа логика, ако може Петранка Стојановски, може и Стојан Петровска.

Досега ми било срам да прашам некоја моја пријателка зошто го зела ем презимето на мажот ѝ, ем и неговата родова определеност. Не сум можела да се сетам на некоја разумна причина за таквиот чин, па сум сметала дека прашањето би звучело цинично. Можам да се сетам една причина што луѓето би ја посочиле, а тоа е дека така е попрактично. Демек, практично е ако брачните партнери се презиваат исто. Но ете, затоа постои множина, каде што исто се презивате и онака, и не гледам дека во скорешната македонска историја (во пост-„ејца“ периодот) имало некаков проблем со непрактичноста на женските презимиња. Од телефонските именици веќе одамна се отарасивме, така што и од тој аспект не треба да се секираме. Останува втората причина, а тоа е дека така е модерно во моментов. Но и таа причина не е издржана бидејќи многу работи биле модерни, а невкусни, како на пример оние бечви што се појавија пред некое време во женските бутици. По мене, несомнено е дека повеќето жени или парови се решаваат на ваквата неточна промена на презимето поради тоа што тоа им се чини „ин“ или „тренди“ или „кул“, да го искористам речникот пригоден за ова објаснување. А зошто им се чини „ин“? Претпоставувам поради тоа што се обидуваат да звучат нетрадиционално, немакедонско – т.е. странски.

Зарем толку е голем нашиот комплекс на инфериорност? Толку ли е голема желбата да емигрираме? Толку ли се надеваме дека некој ден ќе живееме во странство, каде што секретарката ќе нѐ прашува „Mrs. Stojchevski, would you like me to shine your shoes now? “ Или сме југоносталгични, па сакаме да нѐ викаат „Милковски“, со дебело „л“ и развлечено и акцентирано „о“? Толку ли ни е ниска самодовербата, па не сакаме да ги збуниме странците со едно просто „а“ на крајот од презимето? Толку ли ги потценуваме странците и нивната способност да сфатат дека тоа „а“ означува разлика во род во презимето? Можеби тоа е – веруваме дека странците од срам да не кршат јазик ќе нѐ баталат, па затоа и децата си ги крштеваме со кратки имиња што наликуваат на грчки броеви или префикси, за утре странецот да може лесно да го изговори името на нашата ќерка кога ќе ѝ соопшти дека добила главна улога во холивудски филм.

Ова не е само одродување од својот идентитет и од својот јазик, ова е одродување од својата земја на која не ѝ давате дури ни надеж. Со ваквото одродување како да покажувате дека таа е вашата болна, сенилна, изнемоштена мајка од која се срамите и сакате да избегате – па ако не успеете вие да се спасите, тогаш барем можеби ќе му успее на вашето дете.

Но еве, да го тргнеме на страна прашањето на националниот и јазичниот идентитет. Што се случува со идентитетот на жената? Не само што таа свечено го предава во моментот кога од „практични“ причини ќе го избрише своето и преземе презимето на нејзиниот сопруг, туку како да се откажува и од својот родов идентитет. Во време кога толку многу се дискутира за промената на името и идентитетот, еден ваков чин од нашето секојдневие е во најмала рака парадоксален.

И за крај, вие мои „–ски“ и „–ов“ пријателки што ќе го прочитате ова, не го сфаќајте лично. Вие мои пријателки што сте мислеле да станете „–ски“ или „-ов“ зашто така е модерно – немојте. Некој ќе ве праша (еве можеби јас) зошто сте се решиле на ваков чекор и ќе мора да се правдате. И конечно, ако некој ден станам Лазаревски или Митков, викајте ме Румен.

Lejla7
Форумски домаќин
Форумски домаќин
Мислења: 4049
Придружен: 24 Oct 2011, 14:34
Му се допанале: 1286 пати
Им се допаднал: 1103 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Lejla7 » 09 Sep 2012, 21:22

Читајќи ги претходните коментари, сакав да напишам дека нашите презимиња кои имаат род и завршуваат на -ва или -ска се една од особеностите на македонскиот литературен јазик и една од карактеристиките кои го издвојуваат од другите јазици. Но Хера многу убаво го образложила ова.
Немам ништо против - секој нека си прави како му одговара. Но за мене оправдано би било да го земете презимето на мажот без додавка -ва или -ска само доколку се селите во странство. Тука малку испаѓа смешно, а во последно време и многу помодарско - сите се ужасуваат од родовите во презимињата, не ми е јасно зошто???
Сетете се кога сте ја читале Ана Каренина, па маж и е Каренин, а таа го зела презимето на -а? Верувам дека Русите и до ден денес родово ги определуваат презимињата и си ја чуваат традицијата и духот на јазикот. Така треба и ние.
Што се однесува пак до земањето на презимето на мажот, нелогично ми е ако создаваш семејство со еден човек и имаш деца со него да не сакаш да го земеш неговото презиме, или пак на своето да му го додадеш неговото. Што фајде од две презимиња? Се освестуваме феминистички или што?
Ова е мое размислување, не сакам никој да ме сфати погрешно или пак да се навреди. Сите си правиме како ни одговара
Да не должам - јас го зедов презимето на мм, со додавка -ва (smile)

milicka9283
Член
Член
Мислења: 179
Придружен: 12 Aug 2012, 19:59
Location: Skopje
Му се допанале: 17 пати
Им се допаднал: 26 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by milicka9283 » 10 Sep 2012, 17:41

jas sakav da go zadrzam moeto i da go dodadam samo negovoto ama kako sto pisa pogore edna clenka vo istiot moment mm ke se razvedese so mene,on nikako ne davase da go ostavam moeto prezime.go zemav negovoto ama bidejki potpisot mi e skrtki jas si se potpisuvam po staroto prezime ama on ne znae,ne moze da se razbere :P epa sea...

Nadja
Редовен член
Редовен член
Мислења: 445
Придружен: 26 Aug 2012, 19:03
Му се допанале: 9 пати
Им се допаднал: 52 пати

Re: Неговото или моето презиме?

Post by Nadja » 30 Sep 2012, 20:26

Јас го земав презимето од сопругот. Сакав да го задржам моето и да го додадам неговото, ама сопругот ми се закани дека ќе ме остави. Многу ми е криво што не си го задржав моето презиме.

Одговори

Return to “Свадба”